Tragedije u BiH više nisu slučajne vijesti — one su postale naša svakodnevnica. Poginuli kod Jablanice. Požar u staračkom domu u Tuzli. Novi slučajevi femicida. I opet ista scena: šok, bijes, tri dana priče i onda – tišina. Sve dok se ne desi nova katastrofa.
I zato se više ne pitamo da li će se nešto dogoditi, nego šta je sljedeće?Ali hajde da jednom kažemo jasno i bez uvijanja:
Ove tragedije nisu sudbina. One su posljedica.. Rezultat nebrige, propusta, slabog nadzora, i sistema koji ne funkcioniše.
Zašto se ovo stalno ponavlja?Zato što institucije ne rade svoj posao.
Zato što inspekcije spavaju, a bude se tek kad je kasno.
Zato što policija i pravosuđe godinama ignorišu prijave nasilja, dok žene gube živote.
Zato što starački domovi i ustanove funkcionišu bez pravog nadzora, u uslovima koji bi trebali biti nezamislivi.
Zato što je saobraćaj haos, standardi nepostojeći, putevi zapušteni, a odgovornost nikakva.
Zato što su zakoni ili zastarjeli ili neprimijenjeni, dok se problemi gomilaju.
Zato što vlada kultura nekažnjivosti.
I zato što smo kao društvo postali indolentni na ove događaje sretni što ta nesreća ovog puta nije pogodila nas. Sve dok nove nesreće ne zakucaju i na naša vrata!
Ko je odgovoran?Nadležna ministarstva i uprave koje dopuštaju da se standardi krše bez posledica.
Inspekcijske službe koje ne obavljaju pravovremene kontrole.
Policija i pravosuđe koji odbijaju da ozbiljno tretiraju prijetnje, nasilje i rane signale katastrofe.
Lokalne i entitetske vlasti koje znaju za probleme, ali ih ignorišu sve dok se ne pretvore u tragediju.
Zakonodavna tijela koja godinama odugovlače donošenje zakona koji spašavaju živote.
Upravljačke strukture ustanova koje štede tamo gdje se ne smije štedjeti — na sigurnosti ljudi.
Ovo nisu nesreće “koje se dese”. Ovo su nesreće koje su dozvoljene jer su odgovorni “zazmurili”!
Dozvoljene nečinjenjem, dozvoljene neradom, dozvoljene izostankom odgovornosti.
I zato se pitam šta je sljedeće — jer znam da bez promjene, odgovora nema. Samo se ponavlja isti ciklus tragedija. A nadležni ćute i prave se mutavi čekajući da zub vremena učini svoje! Ni jedna ostavka zbog izgubljenih života u Jablanici, Tuzli, Mostaru, Gradačcu je ogledalo nemorala nadležnih i nesposobnih koji rade u institucijama!Ne želim da budem te šutnje i ne prihvatam nikave izgovore.Tražim odgovornost po funkciji: ko je zakazao, ko nije reagovao, ko je dozvolio da se tragedija dogodi.
Dok god institucije ne odgovaraju, biće novih Jablanica, novih požara, novih femicida — i novih pitanja koja se ne bi smjela postavljati u normalnoj zemlji.
Dosta je! Ima li ko da zaštiti naše živote, a ne samo svoje funkcije?
